Пино Гриђо

Сиви пино спада, због своје карактеристичне боје, у најлакше препознатљиве сорте. Претпоставља се да је нека врста изотопа пино ноара. У зависности од дела света у коме се негује, заслужује више или мање пажње. Алзас, Северна Италија и Немачка прилично држе до гриђа, а нови свет има мало другачију политику. Тамо је пино гриђо репроматеријал за јефтина вина. Нижи до средњег нивоа киселине и ненаглашене ароме, осим нешто мало брескве и агрума, а у спрези са пристојном пуноћом чини ово вино поприлично интересантним. Љуска бобице сивог пиноа је танка и подложна бортритису, па се нека вина раде као бортритисна вина. Ово је врло популарна сорта са великом распрострањеношћу и великим разликама у укусу и квалитету.